SVETI ĐORĐE UBIJA AŽDAJU

 SVETI ĐORĐE   

Sveti Đorđe je rođen u bogatoj i čestitoj hrišćanskoj porodici, krajem trećeg veka nove ere u Kapadokiji. Đorđe je bio sasvim mali kad mu je otac postradao kao hrišćanin. Da bi izbegla progone hrišćana, njegova majka se preselila u Palestinu, odakle je bila rodom. Tako je Đorđe rastao u zemlji gde je Hristos živeo i propovedao. Izrastao je u pravog hrišćanina, čije srce je plamtelo ljubavlju prema Hristu.

Stupio je u vojsku.. Odlikovala ga je plemenitost, poštenje i hrabrost, pa je već u dvadesetoj godini stigao do časti tribuna i u službi kod cara Dioklecijana, koji se sve vreme svoje vladavine borio protiv hrišćana i užasno ih progonio i ubijao. Đorđe je došao pred cara i javno, pred carem i svima ostalima, rekao je da je on hrišćanin. Car je odmah je naredio da Đorđa bace u tamnicu, i da ga stave na najstrašnije muke. Đorđe je sve podnosio i neprestano se molio Bogu, koji ga je odmah isceljivao. Ovakva vera i očigledna Božja blagodat, preobratila je mnoge Dioklecijanove vojnike, ali i Đorđeve mučitelje u hrišćane. Oni su poverovali u Hrista, i javno ispovedili svoju veru, znajući da će ih Dioklecijan pogubiti. Najveći udarac za cara Dioklecijana je bio kad je i njegova žena, carica Aleksandra, postala hrišćanka. Tada je car naredio da se njoj i mnogim drugima odrubi glava. I svetog Đorđa je poslao na gubilište, gde je posečen 23. aprila 303. godine.
Gospod mu darova silu i vlast da pomaže u bedi i nevolji svima onima koji ga slave i njegovo ime prizivaju.

Na ikonama se sv. Đorđe predstavlja u vojvodskom odelu, na konju, kako kopljem probada strašnu aždaju. Aždaja na ikoni, simbolično prestavlja mnogobožačku silu, koja je nebrojene hrišćanske žrtve proždirala. Sveti Đorđe ju je pobedio i svojom mučeničkom smrću zadao smrtni udarac neznaboštvu. Deset godina posle smrti sv. Đorđa, car Konstantin je zabranio progone hrišćana, a hrišćanska crkva je postala zvanična crkva u rimskoj imperiji. Neki tumače predstavu aždaje i kao simvoličnu predstavu cara Dioklecijana.

Dan kada je besmrtnom slavom mučeništva ovenčan sveti Đorđe i kada je iz zemnog života prešao u večno carstvo nebesko, (23. aprila, odnosno 6. maja), slavi se kao Đurđevdan, a jesenji praznik (3. novembra po starom, odnosno16. novembra po novom kalendaru), naziva se Đurđic. To je dan kada je obnovljena njegova crkva.
.


Copyright VIZANTIJSKE IKONE © 2009. Sva prava zadržana ®